Градоначелник Мирко Ћурић је поводом Дана ослобођења Требиња у Првом свјетском рату уручио Повељу Града Требиња Факултету за производњу и менаџмент и Академији ликовних умјетности, а захвалницу Удружењу „Бебе“.

Повеља је током свечане сједнице Скупштине Града уручена декану Академије лчиковних умјетности Вселину Брковићу у продекану за наставу на Факултету за производњу и менаџмент Обраду Спаићи, а захвалница гинекологу доктору Лилиен Ковач.

Говориће о Дану ослобођења градоначелник Ћурић је истакао да Први свјетски рат Требињци памте у три тешке ријечи: вјешала, ровови и прогони, које се преносе са генерације на генерацију, можда и зато што тешко долазимо до одговора зашто са таквом жестином моћни и велики ударају на слабе и мале.

„Тек прије пет година сазнали смо да је слободу на свом оружју Требињу и Херцеговини донио Трећи батаљон 14. пука Тимочке дивизије, а не, како смо до тада вјеровали 29. добровољачи пук Српске војске. Толико знамо и данас и скоро ништа више. Забиљежених свједочанстава је заиста мало, бар овдје код нас, али, ипак, доста је тога сачувано у архивима Србије. Оно што је најбитније мора угледати свјетло дана, да нам се не би поново десило брисање догађаја и ново враћање у сјенку и хероја и догађаја славне епопеје српске војске“, казао је Ћурић.

Безакоње је у Требињу почело 10. августа 1914. године. То је дан када су у Требињу објешени Оровчани: Трифко Шакотић, Обрен Грубач и Марко Деретић, а два дана касније и Видак Парежанин, парох Корјенићки. До краја 1914. године објешено је још 77 Срба и двије Српкиње – Аница Вукаловић и Цвијета Пажин. У првих мјесец дана на вјешалима је скончало 52. Срба. До 1916. године расељено је преко 40 требињских села и 941 породица са више хиљада чланова.

„Нажалост, тачан број жртава у злогласним логорима од Требиња преко Добоја, Ђера и Арада, као ни тачан број погинулих на разним фронтовима, никад није утврђен“, навео је Ћурић.

Градоначелник је подсјетио да су Србија и Република Српска ове године почеле да заједнички обиљежавају 15. септембар, дан пробоја Солунског фронта, као Дан српског јединства и националне заставе.

„У пробоју Солунског фронта учествовало је и 670 Херцеговаца, али то није коначан број, због чега је потребно конципирање једне свеобухватније историјске студије о Требињу у Првом свјетском рату и о војним операцијама приликом ослобађања Требиња и Херцеговине“, додао је Ћурић.

Према његовим ријечима, дошло је вријеме да се у Требињу оснује историјски институт, јер је наш град мјесто дуге и богате историје, које у историјском трајању нашег народа на овим просторима има посебно мјесто и значај.

„Томе, свакако, доприноси и географски положај Требиња, поготово близина најважнијих архивских установа неопходних за научну дјелатност института“, истакао је Ћурић.

Након сједнице положено је цвијеће на Споменик ослободиоцима Требиња 1914-1918.

На данашњи дан 1918. године побједоносна српска војска, Трећи батаљон 14. пука Тимочке дивизије, ушао је у Требиње и нашем народу донио слободу.