Научним скупом о Војиславу Илићу почео „Дучићев дан“

Прегледа: 284

 Научним скупом о поетици Војислава Илића у Требињу је данас почела традиционална културна манифестација „Дучићев дан“, посвећена барду српског пјесништва Јовану Дучићу.

Симпозијум под називом „Војислав Илић и рађање модерне српске поезије“ се по традицији организује у сарадњи са Институтом за књижевност и уметност из Београда, а тридесетак научних радника, познавалаца његовог пјесништва,  представиће своје радове намијењене будућем зборнику, дванаестом у едицији о српским пјесницима које Институт реализује у копродукцији са Градом Требињем.

Светлана Шеатовић, руководилац едиције и коуредник зборника са Института за књижевност и уметност из Београда подсјећа да је сарадња са Градом Требињем ушла у другу деценију и да ће се овог пута разматрати пјесништво Војислава Илића, којем је Дучић, као пјесник – највише дуговао.

Пјеснички завичај Десанке Максимовић нас је спојио у неколико јубилеја – прошле године је било 120 година од рођења наше велике пјесникиње, 25 година од њене смрти, друга деценија сарадње Града Требиња са Институтом и 25. јубиларни зборник у нашој едицији‘Поетичка истраживања‘, коју је основао проф. др Новица Петковић. Са друге стране, никоме Јован Дучић није више дуговао у годинама пјесничког дјеловања него пјеснику претходнику Војиславу Илићу. За Дучића – Илић је био учитељ форме, то је језгро најраније фазе његовог пјесништва. Мада ће се Дучић далеко више развијати у тематском и мисаоном погледу од Илића, смисао за форму стиха, ритма и мелодије оставиће сигуран траг и најјачи облик илићевске баштине у његовом дјелу“, истакла је Шеатовићева.

Бојан Јовић, директор Института за књижевност и уметност из Београда је казао да је сарадња са Градом Требињем плодотворна и да се у нашем граду промовише и зборник Института посвећен породици Илић.

Институт се ближи шестој деценији постојања и дјеловања, петину времена провео је у успешној и плодотворној сарадњи са Дучићевим вечерима поезије и Градом Требињем. Резултат прошлогодишњег скупа је зборник посвећен великој српској пјесникињи Десанки Максимовић, а као једну врсту сјећања на будућност, донијели смо велики зборник Института посвећен породици Илић. То је сјећање на једно доба када су многе српске породице настојале да својим дјеловањем унапреде књижевност, умјетности и науку српскога рода, у борби за очување јединственог културног простора“, рекао је Бојић, уручивши зборнике градоначелнику Требиња Мирку Ћурићу.

Отварајући научни скуп, градоначелник Мирко Ћурић рекао је да је Требиње домаћин изузетног научног и поетског подухвата, који је започео проф. др  Новица Петковић, а наставио академик Јован Делић са сарадницима, међу којима је и садашњи руководилац едиције др Светлана Шеатовић.

Седми април је дан Дучићеве смрти, али за нас је то почетак једног новог живота. Дучић нам је у аманет оставио да се не бавимо само његовом поезијом него да оно што је написао посматрамо у временском контексту и у специфичним освјетљењима других писаца, како његових савременика, тако и оних који ће доћи касније, да бисмо направили корак напријед, да бисмо научили још нешто о Дучићу и свим писцима из његовог видокруга“, истакао је Ћурић.

Он је изразио задовољство што је овогодишњи скуп посвећен поетици Војислава Илића, који се уз Дучића сматра „међашем савременог израза у српској поезији“.

Проф. др Предраг Петровић, уредник зборника, подсјетио је да су Илићеве пјесме означиле ново доба српског пјесништва и имале пресудан утицај на пјесничко стварање Јована Дучића.

Има разлога и симболике што се овај скуп одржава у Дучићевом Требињу, 125 година од Илићеве смрти. Без Војислава Илића вјероватно не би било ни великог пјесника Дучића. И сам Дучић је то осјетио исписујући 1902. године ‘Споменик Војиславу’, свакако један од најзначајнијих програмских текстова о поезији у прошлом вијеку, када је Илићеве пјесме одредио као епохални почетак новог доба српског пјесништва“, навео је Петковић.

У Музеју Херцеговине, вечерас ће, од 18 часова, бити промовисан зборник радова под називом „Песнички завичај Десанке Максимовић“, са прошлогодишњег научног скупа.

Коментари: 0

Ваша електронска адреса је обавезна али неће бити приказана. Обавезна поља су обележена *.