О Требињу

Требиње је најјужнији град Републике Српске и Босне и Херцеговине. Налази се у долини ријеке Требишњице, на тромеђи БиХ, Црне Горе и Хрватске. Надморска висина урбаног дијела града је око 275м. Географска позиција 42° 42′ Н и 18° 20′ Е. Налази на значајној раскрсници путева, а удаљено је од Дубровника 27 км, од Мостара – 115, Бања Луке -360, Никшића – 70, Подгорице – 120, Херцег Новог – 38, Сарајева – 230, Београда – 480 км.

Данашња територија града заузима простор од 904 км². Према посљедњим процјенама, Требиње има око 32000 становника, од чега, више од 75% живи у урбаном дијелу општине. На територији града налазе се три гранична прелаза: два са Црном Гором (према Никшићу и Херцег Новом) и један са Хрватском (према Дубровнику).

Подручје града је веома богато природним потенцијалима (умјерена клима, вода, сунце, вјетар, љековито биље и др.) који још увијек нису довољно искориштени. Привреда града Требиња највећим дијелом се ослања на електро-енергетски сектор и једним дијелом на прерађивачки сектор. У посљедње вријеме се даје предност интензивном развоју пољопривредно-прехрамбене производње и развоју туристичке понуде и предузетништву у туризму, пошто град за ове двије гране има значајне компаративне предности у односу на друга мјеста и недовољно искориштене потенцијале.

Богато културно-историјско насљеђе, клима и повољан географски положај, значајно су утицали да у пројекцији будућности развоја Требиња туризам заузме посебно стратешко мјесто. Нарочиту пажњу бројних туриста, осим градског језгра изграђеног у медитеранском стилу, привлачи и специфичан ботанички и угоститељски комплекс од шеснаест стољетних платана – љетну башту, јединствену на простору читаве бивше Југославије. Ту је и војно утврђење с почетка 18. вијека, данашњи Стари град, или Кастел, са својим уским уличицама, волтовима, капијама и старинским каменим здањима, Осман-пашином џамијом, Музејом Херцеговине, бројним кафићима, ресторанима и бутицима.

Ријека Требишњица, најдужа понорница у Европи, дијели Требиње на два дијела. Требишњица је, према казивању бројних грађана и посјетилаца, ријека необичне љепоте и чистоће. На њеној десној обали у Полицама, поред Перовића (Арсланагића) моста смјештена је црквица крај које је сахрањен требињски жупан Грд. Властелин Грд лежи под најстаријим познатим стећком у читавој БиХ.

У Требињу и његовој околини су и неки најпознатији средњовјековни манастири. То су: манастир Светог Петра и Павла у Црнчу, односно Петровом пољу, Завала на ободу Поповог Поља, Тврдош са сједиштем Захумско-херцеговачке и Приморске епархије. Манастир Дужи (удељен 12 км од града) је био негдашње сједиште Епархије, а у 19. вијеку сједиште устаничког штаба Луке Вукаловића и Мића Љубибратића.

У Градском парку смјештен је Саборни храм Светог Преображења Господњег. У Мостаћима је Црква Светог Климента, значајан културно-историјски споменик. У самом срцу града, налази се католичка катедрала, изграђена почетком 20. вијека. У дну Петровог поља налази се Павлова пећина, својеврсно стјециште ходочасника и мјесто гдје је, према предању, Свети Павле, на свом путу за Рим, једно вријеме проповиједао.

На Црквини изнад Требиња налази се, по љепоти већ чувена, Херцеговачка Грачаница, задужбина Бранка Тупањца, ктитора и извршитеља Дучићевог тестамента. У овој цркви, према Дучићевој жељи, почивају пјесникови земни остаци. У Поповом пољу, у Мркоњићима, недалеко од Требиња, на темељима родне куће светитеља и чудотворца Светог Василија Острошког и Тврдошког, стоји новоизграђени храм.

У Полицама, у Бранковини, налази се једна од најбоље очуваних средњовјековних кула у Херцеговини – Кула Бранковића, тврђава дједа или оца Вука Бранковића. Градске обале Требишњице спајају три моста – два камена и један бетонски. Најстарији је мост Перовића (Арсланагића) – дјело необичне архитектонске вјештине и љепоте.

На путу за Билећу је манастир Добрићево, вриједан споменик културе са фрескама које су, највјероватније, или дјело последњег великог византијског живописца Георгија Митрофановића, или неког од његових најбољих ученика.

Туристичку понуду града допуњују излетишта надомак града – Јазина, Убла, Ластва, Студенац, бројни ресторани са љетним баштама, хотели, мотели и други смјештајни капацитети. Значајну улогу у промоцији Требиња као туристичког центра има Туристичка организација Требиње која је до сада реализовала низ пројеката значајних за туристички идентитет Требиња.

Историјска ретроспектива града Требиња свједочи да је Требиње одувијек важило за културни центар на предијелу данашње Источне Херцеговине. Богато културно насљјеђе, бројни културни и историјски споменици, широка културна традиција и савремене културне тенденције спајају се у јединственом амбијенту Града Требиња, у све познатијем Дучићевом завјештању „Требиње – град културе“.

Континуираним развојем свега онога што је генерацијама остављено на чување и улагањем у модерне облике културног живота, град Требиње је и данас препознатљив по својим бројним културним садржајима који свједоче о континуираном историјском развоју Требиња.

Још од времена када смо га називали Травунија, па до данас када се зове Требиње, може се рећи да је наш град задржао дух прошлости. Двије велике империје, Турска и Аустроугарска, оставиле су Требињу вјечне подсјетнике на периоде када се град, упркос турбулентним историјским токовима и догађајима, очувао и одолио утицајима времена.

Требиње је данас савремена културна заједница, са бројним културним преференцијама попоут народне традиције, музике, позоришта, филма, књижевности и другог модерног културног стваралаштва. Културне преференције базирају се на синтези традиционалних и савремених културних облика, гдје се поштују и цијене сви културни токови које смо наслиједили, као и нови којима тежимо кроз све чешће раслојавање монокултурне традиције и уважавање мултикултуралног насљеђа које нам је у прошлости повјерено.

У оквиру настојања да се културни живот очува и унаприједи, у Требињу се одржавају бројне културне манифестације и свечаности. Културна политика локалне заједнице, дефинисана посљедњих година, отјеловљена кроз бројне манифестације културе, дају Требињу сасвим нову димензију. Требиње је већ дуго средина у којој је култура и духовна потреба, а у посљедње вријеме све више, и замајац развоја туризма. Све то је разлог што се уз Требиње све чешће веже одредница града културе.

“Требиње – град културе”, замишљен у контексту евро-медитеранске културне традиције, својеврсно је завјештање Јована Дучица, једног од најзначајнијих српских пјесника. Овај пројекат и идентитет града као културног и духовног центра, употпуњују културне манифестације које превазилазе регионални и државни карактер и постају стјециште умјетника и еминентних културних дјелатника. Прије свега, то су, већ традицоналне Требињске љетне свечаности – манифестација културе која већ низ година, од априла до октобра, својим разноврсним и висококвалитетним садржајима привлачи бројне умјетнике и поклонике умјетности.

Током посљедње деценије, Требиње је постало економски, здравствени, културни, образовни, спортски и духовни центар Источне Херцеговине. Слику града, као културног, образовног и духовног центра регије, подупиру многе образовне установе, школе, факултети, музеји, легати, галерије, ликовне колоније, аматерска позоришта, културно-умјетничка друштва и многобројне културне манифестације. У Требињу постоје три високошколске установе: Академија ликовних умјетности, Факултет за производњу и менаџмент и Виша школа за туризам и хотилијерство.