Градоначелник Мирко Ћурић уручио је Повељу града нашем суграђанину Радославу Раду Руњевцу повом 13. новембра – Дана ослобођења Требиња у Првом свјетском рату.
Ћурић је, на свјечаној Сједници у част овог великог дана и 101. годишњице од ослобођења, истакао да је Раде Руњевац био и остао човјек који је велики труд посветио добробити Требиња.
“И данас користимо и користићемо оно што је изграђено за вријеме Рада Руњевца. Зато му велика хвала, јер ће то да користе и генерације које долазе”, навео је Ћурић.
Он је истако да је Дан ослобођења и повод да се спомену све жртве Првог свјетског рата.
“Безакоње је у Требињу почело 10. августа 1914. године када су објешени Оровчани Трифко Шакотић, Обрен Грубач и Марко Деретић, а два дана касније и парох Корјанићки Видак Парежанин. До краја те године објешено још 77 Срба и двије Српкиње – Аница Вукаловић и Цвијета Пажин”, навео је Ћурић.
Он је истакао да ни данас није познат тачан број жртава Првог свјетског рата.
Ћурић је истакао да је опредијељење Требиња да води политику мира и сарадње са свим народима, а поготово са сусједима.
Говорећи о бројним инвестицијама на подручју града, Ћурић је истакао да се наставило са свим пројектима и поред тога што је значајно смањења накнада за потопљено земљише због нефункционисања хидроелектране у Плату.
Он је нагласио добру сарадњу са Владом Републике Српске на реализацији бројних капиталних пројеката попут изградње система за наводњавање, реконструкције пута Требиње-Љубиње, западне обилазнице.
Добитник Повеље града Раде Руњевац истакао је да ово признање не припада само њему, већ свим оним људима са којима је заједно радио дуги низ година.
“Ништа сам нисам радио, ово је колективно рађено од 1950. до 1991. године, када је Требиње почело да добија своје кадрове. Све се радило кроз договор, зато кажем нисам сам”, навео је Руњевац.
Он је рекао да је све оно што је урађено до 1991. само темељ за све будуће пројекте који треба да се ураде.
“Видим да градска власт у Требињу има воље и елана. Кренула су вам кола, немојте да стискате ни ножну ни ручну кошницу, радите, стварајте. Увијек је било момената да се ни ми нисмо слагали, али се договором све рјешава”, истакао је Руњевац.
Он је подсјетио да у периоду до 1991. године није било мржње, криминала и афера.
“Радили смо и градили. Када је у питању интерес Требиња све треба да буде заједничко, без страначких боја. Ако не буде тако нема успјеха. Направили сте велику туристичку дестинацију, урадили сте нови, савремени систем за наводњавање, а сада је вријеме за фабрику за пољопривредне производе, јер туристи хоће домаћу храну, а већина наших њива су ледине”, казао је Руњевац.
Захвалнице Града Требиња уручене су Петру Алексићу, Гвиду Штеклију, Михољки Јанковић, те постхумно Раденку Парежанину и Јелени Одавић.
Делегације Градске управе и Скупштине града положиле су цвијеће на требињска спомен-обиљежја жртвама и борцима свих ослободилачких ратова.
Дан ослобођења Требиња успомена је на 13. новембар 1918. године, када је 14. пјешадијски пук Тимочке дивизије српске војске умарширао у град – донијевши слободу након вишевјековне турске и аустроугарске окупације ових простора.