Култура

Историјска ретроспектива града Требиња свједочи да је Требиње одувијек важило за културни центар на предијелу данашње Источне Херцеговине. Богато културно наслијеђе, бројни културни и историјски споменици, широка културна традиција и савремене културне тенденције спајају се у јединственом амбијенту града Требиња, у све познатијем Дучићевом завјештању „Требиње – град културе“.

Континуираним развојем свега онога што је генерацијама остављено на чување и улагањем у модерне облике културног живота, град Требиње је и данас препознатљиво по својим бројним културним садржајима који свједоче о континуираном историјском развоју Требиња.

Још од времена када смо га називали Травунија, па до данас када се зове Требиње, може се рећи да је наш град задржао дух прошлости. Двије велике империје, Турска и Аустроугарска, оставиле су Требињу вјечне подсјетнике на периоде када се град, упркос турбулентним историјским токовима и догађајима, очувао и одолио утицајима времена и пролазности.

Требиње је данас савремена културна заједница, са бројним културним преференцијама попоут народне традиције, музике, позоришта, филма, књижевности и другог модерног културног стваралаштва. Судећи по истраживањима, културне преференције базирају се на синтези традиционалних и савремених културних облика, гдје се поштују и цијене сви културни токови које смо наслиједили, као и нови којима тежимо кроз све чешће раслојавање монокултурне традиције и уважавање мултикултуралног наслијеђа које нам је у прошлости повјерено.

У оквиру настојања да се културни живот очува и унаприједи, у Требињу се одржавају бројне културне манифестације и свечаности. Културна политика локалне заједнице, дефинисана посљедњих година, отјеловљена кроз бројне манифестације културе, дају Требињу сасвим нову димензију. Требиње је већ дуго средина у којој је култура и духовна потреба, а у последње вријеме све више, и замајац развоја туризма. Све то је разлог што се уз Требиње веже одредница града културе.

“Требиње – град културе” је замишљен у контексту евро-медитеранске културне традиције и својеврсно је завјештање Јована Дучића, једног од најзначајнијих српских пјесника. Овај пројекат и идентитет града као културног и духовног центра, употпуњују културне манифестације које превазилазе регионални и државни карактер и постају стјециште умјетника и културних дјелатника ширег значаја. Прије свега, то су већ традицоналне Требињске љетне свечаности – манифестација културе која низ година, од априла до октобра, својим разноврсним и висококвалитетним садржајима привлачи бројне умјетнике и поклонике умјетности.

Током последње деценије Требиње је постало економски, здравствени, културни, образовни, спортски и духовни центар Источне Херцеговине. Слику града, као културног, образовног и духовног центра регије подупиру многе образовне установе, школе, факултети, музеји, легати, галерије, ликовне колоније, аматерска позоришта, културно-умјетничка друштва и многобројне културне манифестације. У Требињу дјелују три високошколске установе: Академија ликовних умјетности, Факултет за производњу и менаџмент и Виша школа за туризам и хотилијерство.

Музеј Херцеговине, са сталним изложбеним поставкама, бројним легатима и депоима са експонатима непроцјењиве културно-историјске вриједности, те сталним трибинама на којима се промовишу нова научна открића из области историје, археологије и етнографије, затим Народна библиотека са Дучићевим легатом, значајним сликарским дјелима и личном пишчевом библиотеком представљају установе од изузетне важности и стубове развоја културе града и шире регије.

Споменици културе

Требиње је град богате културне историје. Бројни споменици из периода Римског царства, Отоманске и Аустроугарске империје, као и вјерски објекти данас се могу пронаћи на подручју града и околине.

Међу најзначајнијим вјерским објектима на подручју града и његове околине издваја се Саборна Црква Преображења Господњег изграђена 1888. године која се налази у срцу Требиња. Нешто новији вјерски објекат, изграђен по узору на косовску Грачаницу, налази се на брду Црквина. Херцеговачка грачаница, како је зову, изграђена је 2000. године као задужбина Бранка и Радмиле Тупањац. Данас су у њој смјештени посмртни остаци требињсог пјесника Јована Дучића.

Посвећен Успењу Богородице, Манастир Твдош је према доступним подацима задужбина Цара Константина, саграђена у IV вијеку. Кроз дугу историју Тврдош је неколико пута рушен и обнављан под налетима разних империјалистичких сила. У црквеном дијелу данас се налазе остаци моштију за које се претпоставља да припадају Јелени Анжујској, мајци краља Милутина (1282-1321). Поред тога што је Твдош свједок бурне српске историје, данас манастир представља духовно уточиште многих православних вјерника.

Манастир Дужи налази се на 12 километара југозападно од Требиња, а основан је 1694. године. Овај манастир био је сједиште митрополије у периоду од 1701. до 1777. У манастиру је 1856. отворена основна школа која је радила све до Другог свјетског рата. Манастир је почетком Другог светског рата отуђен од Цркве, а враћен је тек 1959. године. 1998. године ктитор обновитељ Милан Пешут обнавља манастир и манастирски конак.

Поред поменутих православних објеката у Требињу и непосредно у близини налазе се и бројни други вјерски објекти. Међу најзначајнијим су: Петропавлов манастир, Манастир Завала, Манастир Добрићево, Црква Св. Архангела Михаила, Црква Св Василија Твдошког и Острошког, Црква Светог Климента.

Богатој историји и култури Требиња, поред бројних православних објеката, свједоче и други религијски објекти попут Католичке катедрале и Осман-пашине џамије.

Католичка катедрала посвећена је Рођењу Блажене Дјевице Марије. Њена градња започета је 1880. године, а прва служба одржана је 1884. Хиљадугодишњица постојања требињско-мрканске бискупије прослављена је 1984. године, када је црква проглашена катедралом. Поред катедрале налази се и жупни дом у коме и данас обитава жупник требињски.

Осман-пашина џамија смјештена је у Старом граду недалеко од градских бедема. Саграђена је 1726. године по наручењу Осман паше Ресулбеговића, а пошто су је градили дубровачки градитељи џамија садржи елементе медитеранске архитектуре. Данас ова џамија слови као најпознатија у Херцеговини.

Поред вјерских објеката, на ширем подручју Требиња, постоје многобројни културни споменици који својим необичним изгледом плијене пажњу посјетилаца.

Требињски Стари град настао је почетком XVIII вијека на обали ријеке Требишњице. Данашњи Стари град – Кастел настао је од некадашњег трговачко-занатског центра. У Старом граду, на темељима римског, средњовјековног и турског града, изграђена је аустријска касарна крајем XIX и почетком XX вијека. У њој је смјештен Музеј Херцеговине. Над улазном капијом се налазио покретни мост, који је водио преко хендека. Канал је постојао до 1910. године кад је дјеломично засут а коначно је нестао 1932 године. Данас, Стари град у Требињу представља једну од атракција града.

Један од најстаријих је Арсланагића/Перовића мост изграђен у доба турске окупације. Сматра се да га је 1574. године подигао велики везир Мехмед Паша Соколовић, а био је од изузетне важности јер је представљао једину спону између јадранског приморја и Цариграда. Мост је специфичан и по томе што се не налази на првобитној локацији на којој је изграђен. Некада се налазио 5 км узводно од Требиња, у близини седњовјековног града Мичевац, али због изградње хидроенергетског система на Требишњици мост је демонтиран и премјештен 1970. године по захтјеву Завода за заштиту споменика културе у данашње насеље Градина. Од старијих мостова у Требињу, издваја се и Римски мост Вучија на ријеци Сушици, у близини ластванског језера. У доба Римљана овуда је водио путни правац из Дубровника за Црну Гору. Сматра се да данашњи мост датира од XII вијека, као и занимљиве Ластвансе куле.

Кула Банковића представља један од монументалних и мало познатих споменика наше прошлости. Налази се на периферији града, у насељу Горње Полице. Неки сматрају да је кула из византијског, а неки из турског периода. Узимајући у обзир да је Младен, родоначелник Бранковића, 1323. године управљао Требињем, a потом његов син Бранко (отац Вука Бранковића), претпоставља се да је кула била њихово резиденцијално мјесто.

Поред ових културно-историјских споменика, постоји још и Стари град Мичевац, који се налази 2 км узводно од Требиња, на десној обали Требишњице. Не зна се тачно када је град подигнут, али први пут се спомиње 40-тих година XI вијека. По предању град је подигао војвода Мичета, по коме је и добио име.

Стари град Клобук смјештен је на путу Требиње-Никшић. Припадао је жупи Врм, а први писани помен Клобука датира од 1042. године. Град је доминирао над значајном комуникацијом која је повезивала Конавле са унутрашњости.

Аустроугарска војна тврђава Страч, друга по величини на Балкану, налази се на самом врху брда изнад Требиња. Изграђена је за вријеме аустроугарске владавине, око 1890.године. Тврђава је имала 365 просторија на 8 спратова. Све просторије су биле повезане, а зидови су били дебели више од једног метра. Послије Другог свијетског рата, Страч је претрпио знатна оштећења, тако да су данас многе просторије неприступачне.

Културни догађаји

Преглед најзначајнијих манифестација

  • Дочек Нове године – 31. децембар
  • Традиционално обиљежавање Бадње вечери – 6. јануар
  • Светосавске свечаности – 26. и 27. јануар
  • Дучићеве дан – 6. и 7. април
  • Међународни фестивал забављача за дјецу – крај априла/почетак маја
  • Ноћ музеја – 18. мај
  • Звон звонке пјесме – Дјечији фестивал – крај маја
  • Међународна ликовна колонија “Коло” – почетак јуна
  • Фестивал фестивала – Фестивал драмских аматера (БиХ, Србија, Црна Гора, Македонија, Хрватска) – крај јула
  • Фестивал медитеранског и европског филма – крај јула
  • Требињска гитаријада – крај јула
  • Традиционална манифестација на Ублима „Из устанка ницаше слобода“ – први викенд у августу
  • Интернационални фестивал класичне музике “Music & More Summerfest” – 2. до 14. августа
  • Преображенски концерт поводом Крсне славе града – 18. до 19. августа
  • Филмски кампус – почетак септембра
  • Дучићеве вечери поезије – 4. до 6. октобра

„Кад би младост имала филозофију старца,
не би било на свету ни једног сунчаног дана.“

Јован Дучић