Требиње, град прилика

Требиње је најјужнији град Републике Српске и Босне и Херцеговине. Налази се у долини ријеке Требишњице, на тромеђи БиХ, Црне Горе и Хрватске. Надморска висина урбаног дијела града је око 275м. Географска позиција је 42° 42′ Н и 18° 20′ Е. Град се налази на значајној раскрсници путева, удаљен од Дубровника 27 км, од Мостара – 115, Бања Луке -360, Никшића – 70, Подгорице – 120, Херцег Новог – 38, Сарајева – 230, Београда – 480 км.

Данашња територија града заузима простор од 904 км². Према посљедњим процјенама, Требиње има око 32 000 становника, од чега више од 75% живи у урбаном дијелу града. На територији града налазе се и три гранична прелаза: два са Црном Гором (према Никшићу и Херцег Новом) и један са Хрватском (према Дубровнику).

Подручје града је веома богато природним потенцијалима (умјерена клима, вода, сунце, вјетар, љековито биље и др.) који још увијек нису довољно искориштени. Привреда града Требиња се највећим дијелом ослања на електро-енергетски сектор и једним дијелом на прерађивачки сектор. Међутим, у посљедње вријеме, предност се даје развоју пољопривредно-прехрамбене производње, туристичке понуде и предузетништву у туризму, пошто у овим сферама Требиње има значајне компаративне предности у односу на друга мјеста, те недовољно искориштене потенцијале.

Богато културно-историјско насљеђе, клима и повољан географски положај су значајно утицали да у пројекцији будућности развоја Требиња туризам заузме посебно стратешко мјесто. Посебну пажњу бројних туриста, осим старог градског језгра изграђеног у медитеранском стилу, привлачи парк Јована Дучића и специфичан ботанички и угоститељски комплекс од шеснаест стољетних платана – љетна башта. Ту је и војно утврђење с почетка 18. вијека, данашњи Стари град, или Кастел, са својим уским уличицама, волтовима, капијама и старинским каменим здањима, Осман-пашином џамијом, Музејом Херцеговине, бројним кафићима, ресторанима и бутицима.

Ријека Требишњица, најдужа понорница у Европи, дијели Требиње на два дијела. Требишњица је, према казивању бројних грађана и посјетилаца, ријека необичне љепоте и чистоће. На њеној десној обали у Полицама, поред Перовића (Арсланагића) моста, смјештена је црквица крај које је сахрањен требињски жупан Грд. Властелин Грд лежи под најстаријим познатим стећком у читавој БиХ. Градске обале Требишњице спајају три моста – два камена и један бетонски. Најстарији је мост Перовића (Арсланагића) – дјело необичне архитектонске вјештине и љепоте.

У Требињу и његовој околини су и неки од најпознатијих средњовјековних манастира. То су: манастир Светог Петра и Павла у Црнчу, односно Петровом пољу, Завала на ободу Поповог Поља, Тврдош са сједиштем Захумско-херцеговачке и Приморске епархије, као и манастир Дужи (удељен 12 км од града) који је раније био сједиште епархије, а у 19. вијеку сједиште устаничког штаба Луке Вукаловића и Мића Љубибратића.

У Градском парку смјештен је Саборни храм Светог Преображења Господњег. У Мостаћима је значајан културно-историјски споменик – Црква Светог Климента. У самом срцу града налази се католичка катедрала, изграђена почетком 20. вијека. У дну Петровог поља налази се Павлова пећина, својеврсно стјециште ходочасника и мјесто гдје је, према предању, Свети Павле, на свом путу за Рим, једно вријеме проповиједао.

На Црквини изнад Требиња налази се, по љепоти већ чувена, Херцеговачка Грачаница – задужбина Бранка Тупањца, ктитора и извршитеља Дучићевог тестамента. У овој цркви, према Дучићевој жељи, почивају пјесникови земни остаци. У Поповом пољу, у Мркоњићима, недалеко од Требиња, на темељима родне куће светитеља и чудотворца Светог Василија Острошког и Тврдошког стоји новоизграђени храм.

У Полицама, у Бранковини, налази се једна од најбоље очуваних средњовјековних кула у Херцеговини – Кула Бранковића, односно тврђава дједа или оца Вука Бранковића.

На путу за Билећу је манастир Добрићево, вриједан споменик културе са фрескама које су, највјероватније, или дјело посљедњег великог византијског живописца Георгија Митрофановића, или неког од његових најбољих ученика.

Туристичку понуду града употпуњују излетишта надомак Требиња – Јазина, Убла, Ластва, Студенац, те бројни ресторани са љетним баштама, хотели, мотели и други смјештајни капацитети. Значајну улогу у промоцији Требиња као туристичког центра има Туристичка организација Требиње која је до сада реализовала низ пројеката важних за изградњу туристичког идентитета Требиња.

Историјска ретроспектива Требиња свједочи да је град одувијек важио за културни центар на предијелу данашње Источне Херцеговине. Богато културно насљеђе, бројни културни и историјски споменици, дуга традиција и савремене културне тенденције спајају се у јединственом амбијенту града, под окриљем све познатијег Дучићевог завјештања „Требиње – град културе“.

Требиње је данас модерна културна заједница, са бројним културним преференцијама попут народне традиције, музике, позоришта, филма, књижевности и другог умјетничког стваралаштва. Културни афинитети се базирају на синтези традиционалних и савремених умјетничких израза, гдје се поштују и цијене културни токови које смо наслиједили, као и они нови којима тежимо кроз све чешће раслојавање монокултурне традиције и уважавање мултикултуралног насљеђа које нам је у прошлости повјерено.

У оквиру настојања да се културни живот очува и унаприједи, у Требињу се одржавају бројне манифестације и свечаности. Требиње је већ дуго средина у којој култура представља духовну потребу, а у посљедње вријеме је и замајац развоја туризма. Све ово је разлог што се уз Требиње данас често веже одредница град културе.

“Требиње – град културе”, замишљен у контексту евро-медитеранске културне традиције, својеврсно је завјештање Јована Дучића, једног од најзначајнијих српских пјесника. Концепт Требиња као града културе гради се на бази културних манифестација које, као стјециште еминентних умјетника, превазилазе регионални и државни карактер. Прије свега, то су, већ традицоналне Требињске љетне свечаности – манифестација која већ низ година, од априла до октобра, својим разноврсним и висококвалитетним садржајима привлачи бројне љубитеље умјетности.

Осим наведеног, Требиње је и економски, здравствени, образовни и спортски центар Источне Херцеговине. Овдје се налазе бројне образовне установе, школе, факултети, музеји, легати, галерије, ликовне колоније, аматерска позоришта, културно-умјетничка и спортска друштва. У Требињу постоје три високошколске установе: Академија ликовних умјетности, Факултет за производњу и менаџмент и Виша школа за туризам и хотeлијерство.