Кључни сектори

This post is also available in:

Е Н Е Р Г Е Т И К А

Вода је главно природно богатство града. Захваљујући климатским условима и обиљу падавина, овај простор спада у најводобилнија подручја на Балкану и Европи. Највећи извор воде представља сливно подручје Требишњице која обухвата 4.457км2 површине и које је детаљно истражено. Досадашњим хидро-техничким подухватима вода као основно природно богатство овог простора се вишенамјенски користи за снабдијевање становништва градског подручја и приградских насеља, за енергетска постројења и производњу електричне енергије, за индустријске и услужне дјелатности као и за квалитетно наводњавање плодног земљишта крашких поља долине Требишњице.
Простор града Требиња спада међу малобројна подручја у свијету у којима хидролошки услови имају доминатан утицај на формирање природне структуре и развоја града гледано у цјелини. Сливно подручје Требишњице пружа могућност изградње више хидроелектрана. До данас су изграђене 4 хидроелектране (Требиње 1, 2, Дубровник-Плат и ХЕ Чапљина). Вода, хидро-енергија, пољопривредно земљиште и клима су најзначајнији природни ресурси са којима располаже простор града а на којима треба да се заснива будући природни и свеукупни развој. Треба посебно нагласити да је водени потенцијал на простору града Требиња одличног квалитета, односно незагађен.

Други велики природни потенцијал који још увијек није искориштен је сунце. Подручје града Требиња је једно од најсунчанијих дијелова РС (са више од 260 сунчаних дана у години). Средња годишња озраченост сунчевим зрачењем водоравне површине у РС је 1,55 МWх/ м2 за јужне дијелове, односно подручје града Требиња. Примјена соларне енергије је могућа у два правца: соларни колектори за припрему топле воде и топлоте и фотоволтаични системи за производњу електричне енергије. Потенцијал за улагања постоји и у областима других обновљивих извора енергије као што је вјетар. За подручје Републике Српске израђен је Атлас вјетрова који је потребно верификовати мјерењима вјетра.

Према расположивом вјетропотенцијалу може се издвојити 13 локација вјетроелектрана и све локације, изузев једне су у југоисточном дијелу Републике Српске. Разлози за инвестирање у сектор енергетике: – Подручје града је једно од најбогатијих области са хидроенергетским потенцијалом – Велики потенцијал за улагање постији и у областима других обновљивих извора енергије, као што су сунце и вјетар, тако да ова област може да постане један од лидера у региону у производњи енергије из обновљивих извора.

Електроенергетски сектор је главни сектор развоја привреде града Требиња. У овом сектору дјелују 7 предузећа и запошљавају укупно 1.255 радника.

Правна Регулатива: Закон о енергетици („Службени гласник Републике Српске”, број: 49/09) – Закон о елекричној енергији („Службени гласник Републике Српске“ број: 8/08 -пречишћени текст, 34/09, 92/09 и 01/11) – Закон о рударству („Службени гласник Републике Српске“, број: 107/05 – пречишћени текст и 75/10) – Закон о геолошким истраживањима („Службени гласник Републике Српске“ број: 51/04 и 75/10) – Закон о накнадама за коришћење природних ресурса у сврху производње електричне енергије(„Службени гласник Републике Српске“ број: 85/03 и 75/10) – Правилник о подстицању производње електричне енергије из обновљивих извора и у ефикасној когенерацији (“Службени гласник Републике Српске“, број: 128/11) – Уредба о производњи и потрошњи енергије из обновљивих извора и когенерације (“Службени гласник Републике Српске“, број: 28/11) – Прилози уз Уредбу о производњи и потрошњи енергије из обновљивих извора и когенерације(“Службени гласник Републике Српске“, број: 39/11).

И Н Д У С Т Р И Ј А

Требиње као модеран и урбан град, са веома малим учешћем руралног становништва и ограниченим потенцијалима за развој пољопривреде, интензиван развој може заснивати на реиндустријализацији. Веома развијена индустријска култура у протеклих 50 година и људски, односно кадровски ресурси, гаранција су развоја модерне индустрије: електро, металске, прехрамбене и текстилне.

Сектор прерађивачке индустрије представља други сектор по вриједности остварене индустријске производње. У овом сектору дјелује 38 предузећа и запошљавају 1.500 радника (АПИФ). Металопрерађивачки и текстилни сектор биле су најважније индустријске гране и носиоци развоја овог краја. У овим секторима постоје услови и даљег улагања првенствено због тога што производни процеси немају штетно дјеловање на околину а омогућавају запошљавање великог броја радне снаге. Производи из ове двије гране су намјењени углавном за извоз.

У „СWИССЛИОН ИАТ“ се након приватизације приступило реструктурирању предузећа тако да се један дио погона преуредио и кренуо са производњом кондиторских производа као ново предузеће под називом „СWИССЛИОН“ д.о.о. Требиње. Ова грана прерађивачко – прехрамбене индустрије је у експанзији и остварује добре резултате.

У текстилном сектору ја пословало предузеће „Новотекс“ које је због бројних проблема у пословању сада у стечајном поступку. Велики број обучене радне снаге, поготово женске на располагању је будућим инвеститорима. Разлози за инвестирање у сектор индустрије: – дуга индустријска традиција поготово у металопрерађивачкој и текстилној области, – квалитет и доступност високостручне радне снаге, уз конкурентну цијену рада, – повољна географска позиција и ниски транспортни трошкови, – значајан број предузећа која послују у овом сектору у Републици Српској, а која могу бити квалитетни партнери у производном ланцу вриједности, – највећи извозници Републике Српске су из металног и електро сектора – Подстицаји Владе овом сектору (кроз субвенције за извоз и путем додатних фискалних растерећења)

П О Љ О П Р И В Р Е Д А

Географски положај и рељеф подручја града Требиња условио је посебне климатске карактеристике за пољопривредну производњу и уопште за активности и живот људи. На ширем подручју града карактеристична су два основна типа климе и то медитеранска и брдско-планинска-блага варијанта умјерено-континенталне климе. Варијанта медитеранске и умјерено-континенталне климе је карактеристична за највећи дио овог подручја. Одликују је веома дуга, топла и сушна љета и благе, кратке и кишовите зиме. Средња годишња темпаратура ваздуха креће се око 14,50Ц, док се просјечна годишња количина падавина креће од 1600 до 2800 мм. Са обиљем топлоте и сунца (260 дана у години), благим и влажним зимама пружају се идеалне могућности развоја пољопривредне производње током читаве године.

Захваљујући повољностима овог климата омогућен је узгој специфичних медитеранских култура за шира тржишта бивше Југославије и Европе (дуван, рано поврће и воће, неке врсте јужног воћа). Рано медитеранско воће и поврће на овим просторима сазријевају раније за 30-40 дана него у континенталним подручјима. Што се тиче квалитета земљишта најзаступљенија су алувијална тла на којима се захваљујући наводњавању и клими могу узгајати разне културе током читаве године (поврће, воће, житарице, крмно биље).

На крашким платоима, увалама, доминира тип црвенице погодне за узгој дувана и винове лозе. Ободом крашких поља и ријечних долина распрострањена су минерално-карбонатска земљишта на којима се узгаја углавном винова лоза. Обзиром да пашњаци чине преко 80% пољопривредних површина, сточарство се може развити да достигне много већу производњу од досадашње. Климатси услови: сунце, тло и распоред падавина су идеални за развој виноградарства које је на овом подручју у експанзији тако да су херцеговачка вина постала бренд и већ су нашла пут на многобројним свјетским тржиштима.

Вински подруми, којих у Требињу има више од 20, већ дужи низ година освајају завидна свјетска признања и награде, као потврду врхонског квалитета вина са овог подручја. Производња меда, исто као и вина, постаје све више тражена роба на тржишту. Подручје града је веома погодно за бављењем пчеларством. Изузетно висок квалитет меда одређују ароматичне љековите биљке којих у овом подручју има у изобиљу захваљујући погодним климатским условима.

Развој пчеларства је у експанзији а херцеговачки мед спесифичног мириса, боје и окуса све чешће постаје еко-храна на трпезама широм свијета. Подручје овог дијела Херцеговине уцртано је на многим еколошким картама. Захваљујући специфичностима крашког рељефа, земљишту и клими, простор града располаже знатним потенцијалима љековитог биља.

На овим подручјима успијева око 2000 биљних врста од чега је око 300 интересантно за нашу и свјетску фармакологију. Организовани откуп љековитог биља постојао је у Требињу још прије 60 година, али се до данас највише продаје као сировина. Управо ту постоји потенцијал за развој прерађивачке индустрије у области фармакологије и козметике. Најраспрострањенија врста је жалфија, смиље и приморски вријесак. Подручје града Требиња погодно је мјесто и за производњу квалитетног меса. На трпезама наших традиционалних ресторана посебно мјесто заузимају херцеговачки специјалитети (јагњетина испод сача, пршут, сир из уља и др.)

Будућност развоја пољопривредне производње Град Требиње види у производњи високо квалитетне органске хране, која постаје све више тражена роба на свим тржиштима. Разлози за улагање у сектор пољопривреде :
• На подручју града, 93% пољопривредног земљишта покривено је системом за наводњавање, што је велика предност у односу на друге крајеве гдје то није случај
• На располагању су значајне површине незагађеног и плодног земљишта, чисти извори воде и чист ваздух као основ за производњу органске хране. • Захваљујући повољном географском положају, клими те различитим геолошким условима, биодиверзитет љековитог и ароматичног биља на нашим просторима, веома је богат
• Одлични услови за производњу и прераду воћа и поврћа. У наредном периоду потребно је изградити откупне станице, хладњаче и сушаре за воће (климатски услови повољни, постоји тржиште продаје у земљи и иностранству), подизање плантажа: вишања, јабука, смокава, шипака и др.,
• Одлични услови за виноградарство и винарство : подизање винограда и произвдња грожђа и висококвалитетних вина са географским поријеклом,
• Села погодна за узгој стоке, производњу и прераду меса : подизање фарми, репроцентара, те производња месних и мљечних производа виших фаза обраде : тврди и полутврди сиреви, трајни и полутрајни месни производи (кобасице, месне конзерве),
• Климатски услови идеални за пчеларство : производња пчелињих производа препознатљивог географског поријекла за извоз, увођење нових производа прије свега за потребе туризма и угоститељства,
• Поднебље погодно за производњу и прераду љековитог биља, печурки и сакупљање шумских плодова, прије свега печурки и пужева.

Правна регулатива: Закон о садном материјалу (“Службени гласник Републике Српске“, број: 37/09, 117/11) – Закон о сјемену пољопривредног биља (“Службени гласник Републике Српске“, број: 37/09, 100/11) – Закона о средствима за заштиту биља („Службени гласник Републике Српске”, број 52/10) – Закон о заштити здравља биља (“Службени гласник Републике Српске“, број: 25/09) – Закон о пољопривредном земљишту („Службени гласник Републике Српске“, број: 93/06, 86/07, 14/10, 5/12) – Закон о храни (“Службени гласник Републике Српске“, број: 49/09) – Закон о вину и ракији (“Службени гласник Републике Српске“, број: 71/09) – Закон о сточарству (“Службени гласник Републике Српске“, број: 34/06,100/11) – Закон о ветеринарству (“Службени гласник Републике Српске“, број: 42/08, 6/12) – Закон о водама („Службени гласник Републике Српске“, број: 50/06, 92/09) – Закон о шумама (“Службени гласник Републике Српске“, број: 75/08) Више информација доступно је на сајту ресорног Министарства.

Т У Р И З А М

Град са својим природним љепотама, историјом и географским положајем пружа изузетно добре потенцијале за развој туризма. Као потврда туристичких ресурса Требиње је скоро сваке године добијало значајна туристичка признања, од којих треба споменути “Златну чашу гостољубља” добијену од Међународног центра за развој и унапређење угоститељства и туризма САЦЕН Интернатионал из Београда (2011.), као и сертификат за стицање БИКОН статуса у 6. кругу БИКОН шеме БиХ, за најбоље праксе на тему „Културно наслијеђе у функцији развоја туризма и промоције локалне заједнице“, додијељен на свечаности у Брчком, 2012. године.

На подручју града Требиња налазе се бројни историјски споменици, вјерски објекти и археолошка налазишта. Поред бројних културно-историјских споменика град Требиње има и низ природних љепота и специфичности. Можемо се похвалити и веома добром гастро понудом традиционалних јела и пића, посебно високо квалитетних вина (кроз град пролази вински пут Херцеговине). Многобројни хотели, мотели и ресторани пружају посјетиоцима потпун ужитак боравка у овом граду.

Природне љепоте и знаменитости овог града су многобројне (извори, понори, пећине, јаме, ријетке биљне и животињске врсте, те атрактивни природни локалитети за одмор, рекреацију и туризам ( Ластва, Зубци, Бијела Гора).

Град Требиње располаже смјештајним капацитетима попут хотела, мотела, преноћишта, еко-кампа, који укупно имају око 650 лежаја. На подручју града дјелују туристичке и културне и образовне установе.

Сектор туризма је заједно са пољопривредом препознат је као један од стратешких праваца развоја са циљем да се искористе огромни потенцијали које имамо и постигну доста већи приходи.

Више информација о туризму се може видјети на сајту Туристичке организације града Требиња: www.trebinjeturizam.com.

Разлози за улагања у сектор туризма:
– Врло повољан географски положај (близина Јадранског мора као познате рецептивне регије)
– Разноликост природних туристичких вриједности
– Очуваност животне средине
– Богато културно-историјско насљеђе
– Здрава храна и традиционална херцеговачка кухиња
– Гостопримство
– Конкурентне цијене

Додатни материјали за анализу:
– Стратегија развоја туризма Републике Српске 2010-2020. године

Правна регулатива:Закон о туризму (“Службени гласник Републике Српске“, број: 70/11), Закон о боравишној такси (“Службени гласник Републике Српске“, број: 78/11), Закон о угоститељству (“Службени гласник Републике Српске“, број: 15/10).